Учитељ

594

Колевка је «руч. рада» у Шведској. Њега је створила потреба те земље и то: не као школску потребу, него као кућевно занимање. Нужност тог кућевног рада изазвала је климатска особитост те земље. Тако, зна се, да се у средини те земље зимњи дани сведу на 4 сах.; на северу пак, «сунца не стане неко време са свим са хоризонта.» У таквим климатским односима, а у слабој насељености, кућевни је ручни рад добро дошао, и да прекрати те ноћне часове и да донесе какве користи тамошњем становишту. — У Данској завео је «руч. рад» неки Кас, који је за тај посао показао нарочито талента и у томе: како се састављају ружичасти извештаји о благодетима таквог посла. Али он је толико успео, да тај рад уведе само у круг приватног заузимања, међутим поред све толике вике његове о значају тог госла, доцније се обистинило: да ни у једном приватном заводу није био заведен ручни рад.)

Пруски. министар просвете послао је 1880. год. комисију у Данску и Шведску да проуче ову новину и да поднесу извештај. На основу извештаја, коју је комисија по повратку поднела, министар је донсо решење: да та новина остане и даље ствар приватног заузимања (појединих друштава, општина) а да се њој не може ништа да жртвује од већ опробане традиције пруске (основне) школе. »")

Како је ова ствар прошла у Францеској, видели смо у почетку. Занатски правац «руч.» рада наишао је убрзо на противнике ; али се у најновије доба и његов «педагошки правац» сузбија, јер се долази до уверења : да је «руч. рад» излишан терет осталој настави, за коју је време и иначе кратко. “)

Васка ње, се р. 9

# Бапдег «Тежкоп де Радавошмк“ 175. Ј. 1873. 3) Сгвага, Едисахјоп еб таисНоп: епзејспетеп! регате. Реих са: Рама 889. ра 3215: