Учитељ

515

98-ма општа скупштина немачких учитеља, која је држата ове год. (маја) у Аугсбургу претресала је и питање: има ли места ручном раду у основ. мушк. школи На то је донела закључак: да се то питање одгоди, по што оно још није довољно рашчишћено 7) — Дакле, после 20 година проповеди, толиких апостола »руч. рада» и толике књижевности — па још то питање «није сазрело !“ Време, време је најпоузданији гробар свим утопијама ! —

Али сад чуда! Пруски министар просвете пл. Гослер, и кнез Бизмарк поред свег стручњачког противвиштва против «руч. рада» — почели су да помажу ову срећну мисао! Откуда то садг!

Малчице историје.

Још је поодавна кнез Бизмарк у својим говорима, доводио у свезу: школу са соцајалном демокрацијом. Он је тада са своје стране предлагао: да се у основ. школу уведе учење «чародне економије» (разуме се: са извесним захтевима), те да се бар том поуком сачува нараштај од заблуда...

Сада притекао му је у помоћ пл. Гослер. Какав је задатак овом министру и ког се «правца» он држи, биће јасно, ако само речем, да је он вољан да се клерикалима (католицима) и у питању школе учине уступци. Некакво чудо, да за време његове управе до данас није било ни ргчи: о унапређењу основ. школе у смислу виших захтева. Међу многим његовим расписима, није ниједан, којим би се ишло на то да се потражи већа, спрема, ученика (по учитељ. шк.); напротив: управитељи учитељс школа за учитеље и учитељице добили су изрична, наређења, да се спрема ученика сузи. Оно, што у том погледу чини изузетак, то су такозване техничке вештине

ђ) О овоме послат је допис уред. «Учитеља» 5-ог маја, и он је обећао да ће га штампати. — Конгрес наставника за глувонеме, који је држату Керну (24. Авг.) одбацио је «руч. рад» као излишан но дечију наставу. «Коћизеће Ленппе » Н. 265. Егзје Абепда-Апхг.