Учитељ

572

мишљењу сви они, који су противни «ручном раду“ већином су људи «старији» или ограниченији.»“) Тако он разуме толеранцију туђег мишљења ! Тек, можда је он тиме хтео да покаже и уметност: како се може бруталност да уздигве до речитости; или да да већег полета својим мислима; а, можда, и да украси елеганцију свога стила 1! Не знам. Али, једно могу да тврдим: да је он тиме, нема сумње, одао част своме академском образовању! Оволико само да констатујем Факат: «са коликом «сумом каваљерства» располажу апостоли «ручног рада» у борби за «своју идеју:» а мени ће бити дужност: да чињеницама докажем, до каког се је незналиштва, спузала величина тих генијуса — спасиоца човечанства !..

п.

«Једва да се каквој доброј ствари може ишта грђе да деси, но кад се она преко мере хвали. Тако је и са, ручним радом за мушку основ. школу. Није остало само на једној вароши, у којој не би за првашњим интересом следовао нехат и поруга. Оно истина неки су почетни «утуци» као: — «оживљавање кућње приљежности,» «развитак уметничке индустрије,» «оспособљавање за конкуренцију на светској пијаци» — ван курса стављени ; али други («утуци»), као · «практична инте= лигенција,» «свестрана способност у раду,» и «реформа, нашег васколиког васпитања,» и данас се употребљавају, као да је на дневном реду преустројство целокупног економног система, и да је стало до лечења нашег укупног моралнот живота, »")

Економска је оскудица зло, која прати друштво још од његовог постанка, па све до данас. Суштина је тог

5) Писма о руч. раду. «Отапбина,» св. 66. стр. 264. 2) Васћив, 5тећипа п. СезгаНипе де Напдег е ке виц (егагјећ 5. бођа, 1068. 0. 4