Учитељ

573

зла у разним добима једна и иста: немање, оскудица, са свим тешким последицама сиротиње ; сва је разлика, у облику, у ком се то зло јавља, или још боље, у узроцима, који га изазивају. Најмодернији облик тога, зла, јавља се. као економска криза, која за собом повлачи и све остале социално-економске несреће. Те су кризе почеле да се јављају од половине 18-ог века; њихове појаве, од тада, развиле су се у периодичке наступе, тако. да су у последње време нарочито од 1873. год. учестале и постале јаче (у својим последицама) но икада пре тога. Накратко: о њима би се могло рећи без претеривања : да су патолошка сигнатура болести нашег времена.

У то несрећно доба јавило се и сувремено педагошко зло: ручни рад за основ. мушку школу, као што видите по какво чудо: зло — вло рађа! Људи којима је задатак, да нађу праве узроке економских трзавица, национални економи, чине све, да се с времена на време предупреде и отклоне кризе, или бар ублаже њене несрећње посљедице. Али докони педагози (а има ли шта несноснијег од докони људи :!) намећу се и сами са «ручним радом» да —- препороде свет! Шарлатанска посла! Тек, они хоће, па хоће, а ако их не слушају националпи економи, они већ нађу ко ће да их слуша !...

Ми хоћемо, веле они (та сорта педагога) да у занатском раду образујемо руке (разуме се: прсте и њихове зглавкове. Тиме спремамо још у основној школи привредне раденике. Неминовна је последица свега тога у првоме реду: да се дете спреми као врсан утакмичар у раду; даља је посљедица: развитак индустрије и трговински полет. дакле — победа на светској пијаци. То је суштипа њиховог учења.

Ко зна. шта значе у политичкој економији, речи пуне чара: способност утакмичења на светској пијаци, тај ће разумети: шта ови „педагози» са тим речима «спекулишу,» — чисто меркантилна спекулација !.. Онп мисле, да су тим освојили сва срца, и потукли све раз-