Учитељ

110

жити само бебичном природом нагону, већ да мора да служи и уму; да природан нагон као и разум морају да стоје под руковођењем ума Овде долази питање: да ли природни нагон, разум и ум стоје у каквој противности ' Не. По себи они не стоје ни у каквој противности, тек погрешним васпитавањем стајаће у противности. Погледајмо животињу. Код ње разум служи нагону за самоодржање и влада најлеиша хармонија. Погледајмо једног паметног човека. Код њега разум служи уму и нагону у колико то ум нађе за сходно. Исто тако служи · нагон за самоодржање уму, који такође хоће самоодржање, јер му је потребна самосталност, а самосталност је немогућа без самоодржања. Паметан човек је скроз и скров хармоничан Корен стоји са цветом у најлешној хармонији, исто то тако може да буде иу «човечијој биљци.» Да би нашег васпитвика, створили да буде паметан морамо га поучити, да је он једнак са другим паметним бићима ; да та сва бића имају једнака, достојанства, дакле, једнака права, једнаке дужности и једнаку власт. Наш васпитник не сме само да сазна за ту заједницу са тим једнородним бићима, већ је мора и да припозна и самостално за њу да ради. Онда је он паметан. Шта излази отуд: Да васпитник хоће сагласност са свим тим бићима ; да хоће своју сопствену самосталност, и уједно захтева , да су и други самостални, јер је недостојно бити роб другоме и недостојно је такође са робовима, бити заједно, бити непаметан и имати непаметно биће као брата. | За што хоће паметни људи децу И народе да васпитају ; – Јер хоће да живе са себи равнима, а не са бићима, која су жалоснија и од животиње. Образовањем ума за, сазнање и за вољу постаје човек тек човеком. Онда он одговара својим идејама, онда је "он управо оно што треба да буде. — Не одговара ли