Учитељ

109

За ивображење разума потребни су извесни услови. Пре свега мора бити каква материја, на коју ће се разум да вежба. Ову материју лиферује чулност и памћење. За више образовање нужно је васпитавање и настава. Изображење разума није само лична ствар индивидуе, већ је на против целокупан рад друштва и поколења. Културна историја, историја је човечанског разума, његових заблуда и његовог напретка. а

Настава мора да буде саставни део васцитавању, и ову највишу цељ човечију треба увек имати у виду. Буде ли настава од васпитавања одвојена, и буде ли она пмала у виду само своје посебне цељи, онда се може врло лако догодити, да се она никако и не слаже са узвишеном цељу васпитавања, шта више, да буде чак и против ње. .

Налченост је често најстрпељивији противник мудрости; учитељ непријатељ васпитачу, као што је лако, да и разум буде непријатељ уму.

Васпитач треба да образује умну способност код васпитника. Па шта то значи; — Значи да га научи, да паметно мисли, жели и ради.

А шта је то паметно; — Оно, што одговара највишој цељи човечијој и његовом бићу.

А шта је цељ човека 5 — Цељ му је, да оствари идеје : самосталност, заједницу и да буде искрен, поштен, правичан, или краће да је моралан.

Ми га морамо, као васпитачи, 0 овом поучити, морамо га уверити, да је човек тек онда самосталан, кад његов ум њиме управља и вољом влада. Самосталност се задобија умом. Човек се мора да разликује од животиње као паметно биће, које може само собом да управља. До год васпитник не буде имао то знање, дотле је он без руковођења васпитачевог опаснији себи самом, но ли животиња, која следује слепо природи и тиме не може да злоупотреби разум. — Даље, дужност је наша, да васпитника поучимо, да не сме разум слу-