Учитељ

108

само прост префињени живац. Но ако је нагон умни јачи од нагона за самоодржање, и ако разум служи нагону за самоодржање дотле, докле му то овај назначи, — онда је хармонија у човеку; онда је он миран са собом и са овстом; човек одговара својим идејама, он је паметан и разуман, он је онда самосталан,

«Хоћемо ли да одредимо ум још тачније, онда можемо рећи: ум је највише и најсавршеније својство у човечијем духовном развиђу ; он је скуп најплеменитијих Форама мишљења, осећања и воље. Ум човеку такође није прирођен, јер иначе не би могао човек тако дуго да буде непаметан. Али за то ипак човечија природа има способност за ум. јер иначе нико не би био паметан» — «Нема страшније страхоте, но што је човек у свом лудилу, у овом безумљу.» — Сваки човек је у тог лико паметнији, у колико је његово осећање летне.» )

Из овог до сад реченог, могло би се поставити правило о умном васпитавању, које би гласило: потпуно паметно васпштати значи умну способност у човеку тако. развити, да ум управља свим тежњама и нагонима човечијим, аи све остале сподобности човечије развити тако, да оне служе у свако доба само уму.

Сад је на реду да рекнемо коју о образовању ума и разума.

Чим дете почне да прави разлику између довољног и недовољног, између доброг и рђавог, у исто доба почиње оно п да бива паметно, умно.

· Деца и животиње, страсни и луди Љу, немају ума: први за то, што ови у опште не могу до тог да дођу, те да разнолике преставе једну с другом упореде ; други пак за то, што су заробљени једним јединим кругом престава, који им смета, те не могу ла доспу до правилног расуђивања свега,

5) Дитес. Психолог, стр. 144,