Учитељ

107

за руком, да даду тако објашњење о Форми овог развића човечијег духа, које би потпуно важило. Многи су пак одобрили дефиницију ума, коју је Кант поставио и која гласи: «Ум је моћ идеја,» које ћемо се дефиниције и ми да држимо. “

· Ум је. дакле, оно што производи идеје, замисли. Разум производи појмове; оп производи појмове, као «човек,» «животиња“ ит. д. но да ли производи разум и право знање о основном бићу човека, знање о оном, што зовемо «ја 2» Производи ли он право знање о последњем узроку тога, «ја» и о последњој цељи тога «јат» Производи ли он свест: — Не.

Мисли, о правом бићу, о узроку и цељи, зову се, ва разлику од појмова, идеје. Појам опомиње на идеју, разум на ум. И разум се занима у неколико са бићем, узроком и циљу, али не тако дубоко као ум. То је само уму својствено. Штампар, рецимо, штампа једну књигу о васпитавању, ако је он само разуман а не и паметан човек, онда ће он добро да појми најближу цељ те књиге, али и не последњу. Он има, до душе, појам о васпитавању, али нема идеју, не може да схвати како стоји у свези та књига са бићем човечијем, са бићем света, са узроком ицељи света. Ум је господар, који све види и за то може и да влада над свим. Он само има право знање о последњој цељи и за то има само он свест, то јест, право знање о односу оног «ја“ ка послењој цељи. Отуд уму принадлежи самосталност, а не разуму.

Животиња има нагон за самоодржање ; овом нагону служи разум, који уређује све према смеру. Развијен човек има ум, овај тежи да постигне своју последњу цељ за развитак цело човечије личности. Овој тежњи служи такође разум, који уређује све према, смеру. Али пошто човек има и општи нагон за самоодржање као и животиња, то онда стоји разум у средини између овог нагона и ума. Буде ли нагон за самоодржање јачи од ума, онда ће бити човек разумом