Учитељ

106

вамо опажање. Кад нам неко принесе пред очп јаку светлост, ми онда осетимо неки утицај; који наше првобитно стање промени п ми ту промену опажамо. Но, _ буде ли тај утицај такав, да он дражи, да производи слику предмета и да тај предмет ми опажамо у свом промењеном стању. онда добијемо очигледну слику. Од ових се слика граде утисци, који остају у мозгу и то је онда памћење. Ове пак заостале слике, могу да се поново изазову, можемо да их се сетимо, — то је онда престава.

Мора се поставити разлика између очигледности и преставе. Ми не можемо лава да гледамо, кад лав није пред нама, али га за то можемо да преставимо у мислима, ако смо га већ једном видели. На тај начин ми добијамо велики број престава, које се односе само на поједине предмете. Дакле ми немамо још опште преставе.

Ове опште преставе производи разум из појединих нрег

става. Он извлачи оно што је опште, свата га уједно и даје му речима тело. То је онда појам. Разум дакле ствара појмове. И тако ми добијамо много општих престава, појмова, које су много више у нашој власти но ли поједине преставе,

Разум, дакле, ствара појам, а не изналази прави узрок и последњу цељ неке ствари, као ни право освовно биће те ствариг Он ствара само појам, а не и идеју, за мисао, и у томе се разум битно разликује од ума.

Разум је добар рачунџија и зидар, али идеју за зграду он не може да да; исто тако, ко што не може да набави ни нужан материјал за зграду. "Он зида зграду, идеју даје ум, а материјал руке. Разуму је све једно, да ли зида пркву или тамницу, он има само најближу

· цељ пред очима.

Кад смо у неколико одредили шта је то разум, да видимо сада шта је то ум или памет.

Најтежи је задатак психологије одредити право биће ума. И најоштроумнијим мислиоцимг, није до сада пошло