Учитељ

116

гове фразе.» Ово је, признати се мора, особити метод. Његов сурадник Кризи, који је много усавршио систем свога учитеља, износи нам врло мало ласкаву слику 0 његовим техничким знањима. У аритметици с муком је могао да изврши множење или деобу с више цифара. О цртању, не беше ни помена. Он је уживао у камењу, у биљкама, у разним продуктима, природним ; алп је све то само прикупљао као дете, без икаквог научног знања. Не обзирући се на ове чудноватости и празнине, треба. имати у виду, да је Песталоције одушевљавао све својом орђиналношћу а нарочито својим духом. У осталом ово су принципи његовог система, које је сам гзавео: «Учитељ је дужан да увек пажњу ученикову скреће на ове тачке: 1, Колико предмета има пред очима! иод колико врста ћ 9. Како изгледају ; Какви су по облику, боји ; 3. Како се зову: Ова три питања у вези су са три способности код човека: !, способност да се уочи облик предмета. 9 способност да се бројно разликују; 3. способност да. се помоћу говора понови ова представа и да се објасни. Отуда опет долазе три правила : 1. навчкавати дете да. сваки предмет схвати као целину; %. учити га да разликује облик предмета; 3. упознати га у колико је више могуће са групом речи.» У први мах ве види ве јасно су чему се састоји плодовитост ових принципа, и изгледа да нам ти принципи пружају доста обична знања. Систем треба оцењивати у његовој примени ; аутор чланка вели нам. да «ове примене показују неку особиту мешавину узвишенога, обичнога и апсурднога.» Али он нам даље о томе не вели ништа, он признаје да је технички део кљиге Песталоцијеве застарео; али оно што није застарело, то је идеја «општег васпитања, његови патетички апели на матере, његове ватрене одбране у корист сиромашног народа.» Нама се чини да су то пре заслуге Флиантропа и моралисте него ли педагога. Оно. што бисмо ми желели да нам се објасни, то је систем.