Учитељ

123

савета најодличније особе из вишег круга, што сведоче његова, писма о визијама Шведенбурга која су била упућена г-ђици Кноблох. Сем университеског јутрењег курса, који је био посвећен ученицама „он је још давао часове и после подне из Физичке географије, и тада су се стицали слушаоци оба пола. Међутим ове красне шале које смо навели не смеју учинити да заборавимо да је Кант био нарочито ФилософФ заповедничког духа и слободне воље; то се види из маленог списа, који долази на крају педагошке расправе, и који носи име: Морални катихизис. У овом спису, помоћу Сократовог метода, али без Платонових дражи, Кант је покушао да се препороди душа детиња, како би иста била у стању да сама 60бом истакне идеју о дужности и о достојанству човечијем. -

Дакле, Кант је поглавито педагог дужности. Његов ученик Фихте је педагог воље. Изгледа, вели он, по уобичајеној практици, да је довољно упознати дете са идејама добра; ну да лиће се оно спријатељити с том идејом" Оно има то да учини Ради тога оно има слободу; његово је, да ту слободу употреби. Не, вели Фихте: "Треба га научити да се њоме послужи; треба га научити да хоће; у место да се преда неодређеној слободи, треба истиснути ову слобеду неодважности, каприса и индиферентности према добру и злу. Ново васпитање мора имати за базис уништење ове слободе хотења, која може желети зло као и добро; треба код бића створити сталну потребу за морална решења и то са апсолутном немогућношћу да се појављују противна, тако, да би се могло сигурно рачунати на ову вољу и да би се могло ослонити на исту. Види се, да би оваква теорија о васпитању могла лако отићи у апсорбовање и уништење воље у правом смислу. Фихте није далеко, па да упадне у ову крајност. Не види се доиста: у чему се овај систем разликује од онога, због кога се, било право или неправо, окривљују језујити. Фихте је имао у виду, не