Учитељ

159

зум узвиси до идеје о дужности и о закону. Треба учити децу да мржњу према људима замењују гнушањем наспрам онога што је одвратно и глупо , страх од људи и божанске казне — страхом њихове савести, вредност речи — унутрашњом вредношћу дела и, пре свога, чувати их од опасности да сувише високо цене успехе среће. |

Кант није задовољан овим општим погледима, који се налазе у његовој Педагошкој расирави. Он се тако исто изразио и о неким најделикатнијим питањима из ове науке. као на пример о питању васпитавања женскиња. Овај предмет он расправља у спису под насловом Расматрања о идејама лепоте и узвишености ; његови погледи немају више строгости као иначе и он се олужи тоном доста обичним. «Женскиње, вели он, неће изучавати геометрију. О начелу уображеног разума за њих је довољно да знају толико колико им је потребно да могу разумети Финоћђу која се налази у сатирама ситних критичара нашег пола;" другим речима, да буду У стању читати Волтера и памфлет Др. Акакија. «Предмет науке код женскиња, вели услужни философ, јесте човек. Њихова философија није да Философирају , већ да осећају. Примери узети из старине, а који износе уплив што га је жена имала у свету. разни положаји који су јој људи стварали у разним вековима и у разним земљама — ето то је њихова историја и њихова геограФија.» Тако исто и за астрономију. Кант говори о њој скоро исто онако као и Фонт'нел : «Из небеског система за њих је довољно да знају толико колико је нужно да их може дирнути призор неба у красној ноћи. т. ј., да унеку руку увиде како има још лепих створења сем њих. »Мог. о би се човек чудити овом тону галантерије и мало ласкавим кад се не би знало да Кант није баш увек био философ чистог разума, и да је у овојој младости био светски човек, који је посећавао лепе варошке даме и кога су звали лепи професор. Од њега су у тешким питањима тражиле.