Учитељ

191

црта немачке философије јесте то, што сваки метафизички систем прати педагошки систем. Исто је тако и код Грка. Платон и Аристотело нису се устезали да нам изнесу своје погледе на васпитање деце. Наши Француски Философи нису довољно обрађивали ову партију философије. која стоји у такој тесној вези са психслогијом. Као год што целокупна цивилазација немачка почиње од Лутера, тако исто и целокупна њена модерна, Философија почиње од Канта. Дакле, с Кантом почиње Философска педагогија.

Држи се да педагошка доктрина Кантова има нарочито за предмет морално васпитање. «Човек — вели он — може постати човеком само васпитавањем.» По мишљењу Кантовом, не може се сумњати у напредак за који би природа људска била способна, кад би се деца васпитавала, не у погледу на садање стање рода људског, већ с обзиром на боље стање у будућности и на бољи појам о човечанству. Али у овоме постоје две сметње: с једне стране то, што родитељи мисле само на, једно, а то је да њихова деца иду истим путем којим су они ишли; а с друге стране то, што владаоци сматрају своје поданике као оруђе за своје цељи. Ове две тежње противне су моралној доктрини Кантовој, која вели да су људи «цељи по себи;» то ће рећи да истински предмет морала и васпитања мора бити то, да сву њима образује и развије морална личност. Васпитање мора имати четири дејства: !. да дисциплинује људе, т. ј. да им одузме животињску природу; 2. да их култивише, т.ј. да им да дововљно способности за сваковрсне цељи: 3. да им да мудрости, како би се научили да живе у друштву; и 4. да их моралише, т. ј. да их научи да све ове цељи подвргавају моралној цељи и идеји о дужности. Пита се, да ли је човек по природи добар или рђав. Он није ни једно ни друго. Он по природи није морално биће: он то постаје тек кад се ра-