Учитељ

120

уређене тако да би могле постепено вежбати све способности дечје. Овај метод, који изгледа доста детењски, усавршио се доцнијом употребом. Да изведемо резиме тога метода како се исти употребљава данас у натим материнским школама, (Ресоје тлабегпеПе). Овај извод позајмљујемо из чланка, Дечје баште: «Има четири групе игара : 1. Гимнастичке игре праћене певањем; цељ им је да развију и ојачају детиње мускуле, да развијају посматрачки дух као и музикално осећање; најзад да организју игру, и да узвисе нивб уживања; 2. обрађивање баштица; циљ је овде да се дете доведе у додир с природом п да му се ова омили; 3. гимнастика руке како би иста задобила извесне гипкости, како би се развио поглед, и како би се задобили појмови о величини, боји и облику; 4. разговори, стихови, песме ради буђења религиозног осећања и ради отпочињања моралног васпитања. У исто време, обична знања, читање, писање, граматика, иду упоредо с овим играма још од првог детињства; она губе свој научни вид, п теку се као већ нешто познато Под читањем разуму се употребљени облици речи; под рачунањем — бројање предмета који се имају пред очима; под писањем — цртање; под граматиком — језикословна вежбања у очигледној настави, било при посматрању предела (географија), било при посматрању слика из биографије и историје, или из природне историје.» Аутор чланка, г- -Ђица Бре . која говори на основу искуства, живо нам истиче осећање одговорности и покретачки и проналавачки дух које ованав метод васпитања улива учитељици дечје баште. Не обзирући се на извештачени и чудновати карактер који налазимо у систему Фребеловом, види се да његови проналасци нису остали бесплодни: он је још данас учитељ и подстрекач за наше материнске школе.

Пошто смо проучили педагоге по занату и позиву, који су већ Философи, проучимо сада Философе у потпуном смислу те речи и то као педагоге. Као карактерна,

.