Учитељ

119

је основ, јединство — целина — свију ствари. Бог је отац људи, људи су деца Божија. Религија Исусова довољна је за одчос човека и Бога; она изражава тај однос у потпуности,

Са ових високих, неограничених и магловитих расматрања пређимо на. практичке проналаске Фребелове. Ови проналасци, у којима се текничка прецизност вевује са најнаивнијом Фаптазијом, нису у нашем чланку довољно расветљени. Основна идеја као да ће бити то, да се васпитање првог детињства оснива на игри, али на игри организованој системски. Као и Њутону тако и Фребељу основна мисао његовог система дошла је случајно. Шетајући се, опазио је једног дана дете како се игра, лопте. То беше један зрачак светлости. Прва. активност дечја показује се у игри. Зашто се не бисмо послужили игром да би га поучили: Лопта, чији је сферични облик символ узвишеног принциџа, треба да буде његсва прва игра. Са лопте или кугле дете ће прећи на коцку, као на символ разноликости у јединству, а одатле на лутку, као на слику живота. Игре које Фребел беше унео у. дечје баште беху шараде (загонетке по слоговимај) у. радњи, помоћу којих су се у дух неопазно уносила извесна морална правила. Један сведок који је присуствовао тим играма са особитим дивљењем, и који је покушао да то дивљење и на, нас пренесе, оставио нас је, признати морамо, доста хладне. «Игра. која ме је највише Фрапирала, вели он, јесте игра «вечић.» Хор деце пита певајући: Мој зечићу, јеси ли зловољан! На, то три до четири детета почну миловати малог зеца, т. ј. једно дете које је тужно опустило своје уши представљење рукама. Малени зец одмах исправи уши т. ј, почне. рукама млатати час лев час десно. По том се исправи и почне скакати. Деца, која су миловала зеца. обрадују се томе, као да су својим миловањем излечили сиромашног зечића.» За тим долази игра «голубарник,» игра, «мачак и миш» и т. д. Ове игре беху организовапе и