Учитељ

118

ва ове прекоре, заслужене или не, Базедов је имао стварног уплива. Њему су се дивили, и његове присталице беху највећи људи из Немачке: Кант, Лесинг, Манделсон. Многе имитације Филантропинума беху опробане с успехом. Он је имао много учевика, међ којима су најпознатији Кампе и Џоке.

Други педагог, који је био ориђиналнији од Базедова, и који је, ма да је посредно произлазио из Русо-а, имао свој властити дух, јесте Фребел из Тирингије (14782. — 1859), прослављен проналаском васпитног система који је познат под именом Дечје баште. Фребел преставља — што се у осталом у историји често виђа — чудновату мешавину спекулативног мистицизма, врло преФиљенок. аналогог мистицизму последњих Александријепаца, са конкретпим и реалистичним уображењем које дајс позитиван облик играма најживље фантазије. У овом "последњем ов има извесне сличности са нашим Француским утопистом Карлом Фуријером. Ово су метатизички принципи Фребелови, који потсећају на мистичку школу Шелингову. «Стерични облик, вели Фребел у својим Афоризмима , јесте појав равноликости у целини. СФеричност је огпште и поједино, универсално “ индивидуално Она спаја савршено са несавршеним, потпуно са непотпуним. Сваки предмет мора тежити, а у суштини и тежи, да покаже своје биће у себи и собом, у својој целини, у својој појединости и у својој. разноликости. По средством овог троструког појављивања, биће се опредељује само собом и постаје разумљиво, јасно. Радити на развитку сферичке природе неког бића, то значи радити на васпитању тог истог бића. Сферички закон је основни закон васпитања.» Док је Фребел као што се вили, свој педагошки систем доводио у везу са метафизиком, дотле је, као п сви швајцарски и немачки педагози, оснивао. васпитање на религији : «Овако је васпитање, вели он, бесплодно, које није основано на религији. Религија је активан п продуктиван однос између човека и Бога. Бог