Учитељ

137 вдачи се више игра џ чинање у доколици, него озбиљно и корисно рачунање. На пр. у наведеном 5. задатку види се да је резултат позват, само неко чика другога да израчуна.

Или на пр. у 9-ом задатку се вели: једна кућа кошта, 560 влатпика, друга -ј, више — 60'8л,, трећа % пута колико прва 413 итд. Џа се пата: колико кошта друга, трећа кућа% Колико. све тра 2 Јасно је, да је цена кућама позната и да се у доколици чика другоме да'то израчуна. То није рђаво и некорисно, само ја бих овакве задатке ставио на последње место, јер се њима не постиже права цељ рачунања, :

Рачунању пељ је у основ. школи да даје звање нужно п корисио за практички живот. ЈА у практичном животу никад неће доћи овакви Задаци, пли ако п дођу, то су изузеци врло ретки.

Напротив, кад се задају задаци из живота, по форму ОвиХ, које сам ја навео, онда се постиже; :

1. Учи се ђак онаком рачунању , какво ће му у животу долазити и требати. |

Интерес је у оваким рачунима далеко већи, јер се види зашта се шта рачуна. и

3. Мишљење и дечија фавтазија имају полета и развитка, јер овакви задаци износе стварност, износе живот, који је пун ствари за мишљење. (А код онаких задатака, као/ што их је писац изнео. мозак се везујс само за оне бројне односе и ништа, више). И после оваквих Задатака ђак може и сам комбиновати и рачунати о стварима које се код његове куће раде, или које уз нут види, чује итд. А после рачунања оваквих задатака, ђак не уме да смпоји онакве задатке, пе види иху животу нигде, не интересује гл такво ргчунање и — он рачуна само кад мора задатке задане да сврши а сам од своје воље нис«ако.

. Деци се на овај начин спремају 32 практички живот тиме, што | поред учења оних рачуна који ће му у животу требати, још п од малена увиђати : почети да мисли о томе како све треба. с рачуном радити. А то данас масл нашег народа фали. Сељак без рачуна оре, сеје, и продаје храну, без рачуна стоку гаји и продаје, без рачуна чак и себе храни. ђ Он на пр без рачуна гаји свињу и често му свиња поједе кукуруза за 6 дук., а он је прода. за 5 дуката, па се опет радује како је добио 5 дуката. Или продаје

1] О месојећима поједе најбољу храну, што је има, а за пролеће кад су најтежи радови, не остане му ни парче сланине и меса, него онда једе коприве, «лукавац» (јело од мало пројина брашна, вруће воде и укрижана лука), ујарчево млеко» иди гуливрат и ДР. У