Учитељ

грожђе чим га обере за то, што нема судове. А кад би умео рачунати он би видео да је боље да узме судове под кирију, да измуља грожђе и после неколико месеци да га прода, па да плати кирију и њему дупло више да остане. И т. 1.

| 5. И сами родитељи ђачки имали би често користи од оваквог рачунања — често би овакво рачунање благотворно утицало преко деце на родитеље њихове. (Ово нарочито за сеоске школе вреди). Кад би сељак чуо како му дете рачупа код куће н. пр. један од овде изложен моја прва три задатка, он би и слм увидео како је корисно кад човек рачуна: и кад дрва продаје, и кад стоку гаји и кад њиву оре и увек, па би и сам тако почео рачунати. ·

Из свега овога. што довде рекох, мислим, да је јасно : да и комбиновани и сви др. задаци треба да се црпау из живота и околине у којој је школа. Из овога следује да рачунски задзци за сеоску децу морају бити у неколико друкчи од задатака које ће ос задавати варошкој деци, јер сеоска школа треба да спрема своге ђаке за сељаке, а варошке за занатлије. По који задатак трговачки и занатлијски доћи ће и сељачкој деци и обратно, алито ређе. А после много таквих задатака, може доћи и који на Форму оних, као што је писац у последњем броју „Учитеља« од прошле год. изнео, онако више као неки луксуз.

На крају напомињем, и ово: Чини ми се да неки бољи учи"тељи често претерују с комбинованим а заплетеним задацима. Имао сам прилике видети где се на испиту ретавају тако заплетени задаци. да се и сам ревизор збуни. а овамо обично сабирање иде споро и тешко. Неки и шпекулишу оваким Задацима, јер спреме преко године децу да могу израчунати неколико врло заплетених задатака, те тиме на испиту зачуде ревизора и госте, а што су око тих задатака памучили децу и потрошили толико времена, то се не рачуна.

ен Ра реси Евр