Учитељ

143

мати само мотиви и тако прерађене у листу штампати. Па ни саме басне нису на одмет, само кад се правилан избор учини. Главно је да басна не „противречи законима здраве логике, а што се у боасни придаје животињама карактер људски, не би требало да послужи као разлог да се оне у основи одбаце.

Код овога дела могло би се говорити и о томе, да ли у приповеткама и песмама треба да. осваја идеалнији или реалнији правац. Ја мислим дв су оба та правца за дечији лист подједнако важна Читатељи „М. Србадије« могу бити с различним наклоностима. Има деце јако наклоњене идеализу; нихова је машта врло развијена, а за ствари реалне она чисто немају ни мало наклоности. Ако се такој деци буду давале приповетке, које ће ту наклоност још више развијати, онда ће од њих постати људи са свим неспособни за практички живот. Таквој деци ваљало би дакле давати што реалнију адржипу. А има их опет сасвим противних, којима би мало више идеализма врло нужно било да зачини њихову сувишну реалистичку наклоност. Да богме да је средину најбоља и њу би требало стварати, чинећи као што је горе речено. Но ни један дечији лист то не може подесити, јер му то не лежи у власти његовој, али за то се он мора старати да спреми духовну храну за различпе дечије паклоности.

Прегледавши главне изворе из којих ваља црпети грађу за садржину «Мале Орбадије,“ остаје ми да проговорим и о Форми у коју треба да је та садржина обучена. ;

Из жеље да се приповетка начини што занимљивијом, и по дечијим листовима виђају се по некад фантастичне приче и описи, написани по примеру источанских прича из хиљаду и једне ноћи. Тога ради оне се испреплећу духовима. који су способни да у једном тренутку од последњег просјака створе богаташем, који располаже раскошним дворовима, изобиљем и свима чулним угодбама, које се само замислити могу. Често се у исто време уплећу принчеви и невероватни богаташи , који волшебном вољом постају пуки сиро- > маси те проводе живот у јаду и чемеру, док се на њих на ново но смилује надприродна воља каквога сремоћнога духа. Ни наше народне приче нису се са свим ослободиле тога елемента. У њих опет превлађује друга још незгоднија, грађа за васпитавање. Оне су често препуне вампира, вештица, злих духова, које стварају страх и развијају плашљивца. а таквом васпитању «М. Србадија“ не сме на супрот изаћи. Деца, до душе, врло радо читају све што је чудесно и тајанствено, али такве ствари доносе врло рђаве пооледице читатељима својим. Оне у деце стварају болесно уображење, које се противи и Физици и психологији, и логици и свему