Учитељ

142

измишљене; а тако исто и сви догађаји, у које су они уплетени, истинити су а нису сачињени.

) 4. Географија.

Као од што се с развитком дечијег ума развијају и моралне дужности, љубав према ближњему и целом народу, исто се тако и љубав према земљи развија. Дете најпре заволи своје играчке и кућу своју, а тек по том мебто, околину, округ и целу земљу. Али истински се може волети само оно што се познаје, с тога и „М. Србадија“ ваља да упознаје своје читатеље с домовином њиховом. Описивање река и планипа, места и предела из свију српских земаља, описивање народа, његовог живота и обичаја ваља дакле да нађе достојног места у овом листу. Такве занимљиве путописе деца врло радо читају само ако су у подесној Форми изложенг. Разуме се, ако се уз таке описе узме само географски скелет с многим именима, која ће само заморавати ум малих читатеља, _ онда. ће такво излагање учинити више штете него користи.

5; Белетристика.

ФЕА је део састављен из прозе и појезије. И ако не би пи мало погрешно било да су оба ова дела по количини подједнако | у листу заступљена, сама оскудица добрих песама, нагони нас да овај први део буде већи и претежнији. Овде је важно утврдити: која врста појезије ваља да преовлађује у дечијем листу. У свима нашим дечијим листовима почело је да преовлађује лирска песма, што је свакојако погрешно. Лирику деца не могу разумети, а оно што се џама допада не треба узимати за разлог да је и за децу приступачно. Деца, до душе, хоће доста радо да питају и лирске песме, хоће да их и на памет науче, али они све то чине за то, што им се допада ритам и музика њена, а не за то што их привлачи садржина песме. Епске су песме, на против, много подесније за мале читатеље. Једно што су односи у њима много простији а друго што бам еп и преставља живост, смелост, енергију, дакле све оне црте што су својствене живој дечијој природи, епске песме требало би да у дечијем листу увек стоје над песмом лирском. Што се тиче оног другог дела што саставља белегристику, без сумње на првом месту долазе приповетке из дечијег живота. Али поред њих не ваља из вида губити ни народне приче, па ни саме басне. Ове народне приче одликују се својом приступачношћу за децу. Простота одношаја оних лица, што се у њима цртају врло је јак разлог да се понеке народне приче у лист уносе, а од оних које су испреплетене сувишном Фантастичношћу, могло би се узи-