Учитељ

103

ли наши стари. А од куд тој Да ли су томе узрок рђаво рањење, или данашње «модерно» одевање или мало и баш никакво покретање; — Без сумње да и у њима лежи доста узрока нашој слабости, али много већег удела овде има прекомерни духовни рад.

Страшне последице, које би требало предупредити наоде се свуда. Идимо где год хоћемо и брзо ћемо наићи на такве примере, где су деца обојега пола, више или мање поремећена у свом развитку и здрављу прекомерним духовним радом. Ништа нам даље не треба, но узмимо само преда се «наставне програме» ма које школе, било основне или гимназије, па ће нам ствар постати сасма јасна. Шта се све данас од њих јадних малишана захтева, да знају или боље да уче! Они који прописују те програме као да им није познато, да деца не могу да поднесу тако велике муке, нити тако силни напор телесни, а још мање тако грдан духовни рад, као што би могли одрасли. Последице ових оваквих «страхотних школских програма,“ као што их Џон Фарбес назива јесу слабост, бледоћа, сета, клонутост и у ошште не здраво стање.

Жалосне последице прекомерног духовног рада, многима су врло добро познате. Да наведемо један пример који и Спенсер наводи: «Једна млада девојка, чији су родитељи били здрави и снажни, постала је — дисциплином једног шотландског «пансиона,» у коме је храна била веома недовољна, а духовни рад на против сувишан — тако телесно растројена, да је имала увек, кад год је од спавања устајала, јаку несвестицу. И доцније њена деца, која су тај њен ослабели мозак наследила, тако ву била неспособна, да и најмањи духовни рад нису могла да поднесу бев главобоље или несвестице »

Природа је добар рачунџија, и ако ми ма у којој тачци захтевамо од ње нешто више, но што је она приправна да нам да, тада она изравња рачун одузетком на ма ком другом месту.