Учитељ

178

се креће усиљени приток крви'), Према томе, да би орган могао да ради са довољном енерђијом, неопходно је, да се други органи у то време находе у миру. Ево по чему, утицаји сваког оделитог упечатка на нас постају слабији, ако се поред њих налазе још и други упечаци, и ако и ови производе утицаје и на друге органе.

Пређимо дакле ка истраживању других услова мождане радње. Свака нервна и мождана радња свезана је са јаким потребама кисеоника у ткањима организма, која Функцирају. По мњењу Прејера у нашем организму нема ниједног ткања које би тако жудно одузимало кисеоник из артериозне крви, као ткање мозга. Ако се у крви, која долази у мозак находи мало кисеоника, то са овим долази ослабљење радње мишљења а по некад и гублење сваке моћи мишлења.

Зна се. да је стање задовољства сједињено са јачањем. а стање незадовољства са ослаблењем неких или свију животних органа. Кад је весео дух, онда се енерђија у организму повишава или ојачава; дисање и крвоток се убрзавају; органи за варење почну да делају живље. При суморном стању духа долази обратно. Губљење присуства духа, неко несносно стање, стид и т. Д. све долави са падом енерђије.

Ми смо већ видели, да утицај произведен на нама ма каквим упечатком, зависи од онога стања у коме се налази мождани крвоток у том тренутку, кад тај упечатак дела на нас, и према томе, ако упечатак дела на област мозга, која, је у том тренутку засићена довољно

+

| Неколико објашњења дају Херцен, Шифи Холц овим опитом. Та, објашњења могу да се изразе у овој реченици; Апарат испуњава своју задаћу тим боље, што му је мање задаће наметнуто. Кад кичмена мождина није пресечена, раздражај нерва распростире св на више одбијају“ ћих центара и зато постаје слабији за сваког понаособ. За то и сам реФлекс постаје слабији. И најпосле, аутори ови сматрају ова објашњења, као врло основана.