Учитељ

119

артериозном крвљу, тад ће он много брже од осталих да привуче нашу пажњу. Но неки узрок може независно од спољних упечатака да утиче на поделу артериовне крви у мозгу, а свакако и на ту радњу коју производе у нами различни упечаци. Свакако, тај узрок, то је психолошко стање, у коме се налазимо онда, кад дела на нас спољни упечатак; тако ток наших мисли; наши душевни покрети не могу да постоје, а да не утичу на крвоток у мозгу. Тако кад јодне мисли смењују у нашој глави друге, повлаче за собом промену количине крви у појединим деловима мозга, а заједно с тим и промену душевног стања, које — душевно стање -- долази од спољних упечатака.

Да би јасније појмили узајамно делање, које постоји међу ходом наших мисли и резултатима који произилазе утицајем спољних упечатака на чулне органе, неопходно је потребно, да примимо овај научни Ффакт: да са стране процеса, који се свршавају у централним деловима мозга, нема битне. разлике међу успоменом о предмету и осећањем, које је изазвао сам тај предмет кад је делао на орган осећања. Расматрамо ли ми ма какав предмети ли мислимо о њему, тад у радно стање долазе једне исте ћелије мозга; по томе и при делању извесног упечатка на нас и при сећању о њему произилазе једне исте промене у можданом крвотоку. "Замислимо сад да у нашој глави рађа се сећање о ма каквом упечатку, и то онда кад тај упечатак дела на наша чула сам; појамно је, да ће он да затекне одговарајући део мозга снабдевеним са довољном колпчином артериозне крви, и која је постављена у таково стање, да нам може одма да произведе тај упечатак. Ето по чему се показујемо осетљивим ка. најслабијем упечатку, само ако га очекујемо или ако појимамо његов карактер; међу тим ако је обратно, ми га баш никако не ћемо осетити. Ми можемо са свим с' вољом да слушамо нешто, па да га ипак не чујемо; с вољом да рас-

12“