Учитељ

156

пак до неко доба при свећи учише своје задаће, једном речју уведен је био правилан ред као у каквој доброј кући; кућа пак т. ј. деца и родитељи — беху задовољни толико, што се деца неговаху и хра= њаху исто онако као и код својих кућа, и родитељи се опростише бојавни, да ће им деца пропасти у школи,

Ми ствар ову расматрамо чисто с економског гледишта, не улазећи ни мало у унтрашње ствари школе, што се њене духовне стране тиче; нас се овде тиче само материјална страпа, и зато ћемо пи даље само њу и имати на уму, исамо о њој и говорити.

Народ у то прво време т. ј. после ослобођења па до четрдесетих и педесетих година, беше задовољан својим стањем у коме се налазаше. Па и од школе ништа више не тражаше, но што му она даваше. Школа опет са своје стране савесно испуњаваше своју дужност, колико до њо стајаше.

Потребе народне беху малене, он имађаше онолико колико му требаше, дакле исте стране беше задовољан.

Али се те околности променише. Наступише у самој земљи

догађаји, који пореметише и утврђен овај ред у школи. Од народа се тражаху веће дације. У народу поста комешање услед догађаја чисто унутрашњих. Почеше кортешовати народ на разне стране, за, разне ствари. Отвори се у народу неповерење најпре према држави, т. ј. онима који њом управљаху. Поче се истраживати узрок дотадањим и тадањим недаћама, и народ поче мало по мало запостављати школу, дру“чије је гледати, и према њој дужности испуњавати А томе у неколико беху узрок и сами учитељи. Постављени у тако добра места, почеше шпекулисати са школом, више се нечим другим бавише но школом, почеше чак и са храном терати трговину, хранити свиње, трговати итд. и народ нерадо више даваше децу у такве школе, а и кад их даваше не испуњаваше онако своје дуже ности према њој радосно и од срца, као пре.

Ово стање трајаше овако до 70 године. До тога, доба беше у већини школа у нас заведен интернат, а од то доба смањиваше се, и какокоја година пролазаше биваше их све мање, тако, ла У данашње доба врло их мало има у којој школи.

Као што смо дакле видели, разни узроци беху, са којих се интернат по нашим основним школама укиде, и ти исти узроци, мал и данас не владају и спречавају правилан рад у школи.

Довде смо разгледали у кратко постанак интерната у нас, = у неколико дотакли смо и узроке његовог опадања.

(Сад ћемо да видимо, да ли је користан и потребан интернат, и да ли школа данашња, не трпи од њега каква уштрба.