Учитељ

185

једанпут постају такмаци учевним калуђерима. Овим се још више омили школа народу, и он се поче још боље о њој старати. Како ли уживаху сељаци гледајући како њихово село само. има школу, и како само њихова деца знају читати! Готово беше им криво на друга места која школе не имађаху. Сељаци пак из других села, који немађаху школе, видећи како деца њихових комшија читају и пашу — зажелеше, да и њихова деца то исто науче. Џа у тој цељи ступише у заједницу с оним селом, које већ имађаше школу, да издржавају заједно школу, а да у њој и своју децу уче. Најпре то учинише поједини богати људи, а за њима и сиромашнији. Али беше једна велика незгода за тачно похађање школе, што школа беше за поједина села веома удаљена, по 2, 3 и 4 сах. Па и ту се сељани жељни да њихова деца прогледају — што рекли они и што науче — довише, направише једну-две собе уза школу, где ће им деца ноћевати, а после погодише »ашчију» — слугу, и уредише, колико сваки да даје годишње у храни за израну деце у школи. — И тако поста први интернат — заједничко живљење и и хранење — у школи нашој.

Ово заједничко живљење и хранење беше дакле као што видесмо основано на стварној потреби народној и школској, јер удаљена села не могаху доносити свакодневно својој деци храну, и принуђени беху, и ако с тешким срцем, — да своју децу још онако малу и слабачку, а жељпу науке — повере школи.

Знамо, како матори људи одлазећи у војску, плачу и вену кроз 2—3 месеца, а како ли тек беше малој деци од 7—8 годана која научена на мајчину негу и миловање, идоше нечему у сусрет новом, које још не познаваше, а инстиктивно осећаше , да им је ту прелом живота њихова.

И заиста школа тадашња имађаше у том погледу да савлађује огромне препреке. И сама нова, она морађаше да ступи у борбу са свима Факторима који се почеше појављивати, — а то беху неминовне последице стања тадашњег.

Како тако, тек школа отпоче свој посао. Да би правилније вршила школа своју задаћу, решише родитељи дечији у договору с учитељем, колико на сваког ђака да се донесе хране: брашна, меса, сира, сланине, пасуља, свећа итд. и како да се та храна употребљује. Учитељу ставише у дужност, да се он стара о свему томе.

И заиста на част првим тадашњим учитељима, они су овај посао с чашћу и паметно вршили, те су задовољили с једне стране школу, а с друге децу и њихове родитеље. Школу у толико, што беше све уређено, и издаваше се тачно, деца имађаху у време свој оброк топла јела и довољно, имађаху чисте постеље и собу, у вече