Учитељ

189

не виде никакве стварне користи, и у томе је у неколико крива основ, школа, што сву њој оно не учи, што ће дати доцније стварне користи ђацима кад изађу у јаван живот. Велимо родитељи криве у у томе школе, а школа баш у томе није ни најмање крива, но баш су ту родитељи криви, што нису оставили старо уређење — интернат, па би им и деца боља изгледала и школа више напредовала.

Из овога што досад рекосмо, могло се видети, да је од врло велике користи за основне сеоске школе, да се уз сваку заведе интернат. Користи су од тога очигледне, пи зато нећемо о томе сад овде говорити, но ћемо само казати начин, на који би се то извело — увођење интерната у основне сеоске школе.

По нашем мишљењу потребно је пре свега, да свака школа има довољно соба за становање ђака, да су те собе довољно осветљене и хигијенски удешене, онако, како је то правилима о грађењу школа предвиђено. Дакле, да би свака школа, која нема довољно просторија за ђаке, што пре направила исте, потребно је, да се што пре пооштри закон о што скоријем грађењу основних школа по плану који је прописан. Јер кад могу механе и општинске суднице по плану подизати, тим пре морају школе.

Пошто су тако спремљене просторије за ђаке, нужно је: да се избере један одбор из целе школске општине, који ће у:доковору са учитељем водити бригу о дечијој храни, п свему што се на то односи. До сад је то било остављено све учитељу, но рад веће гаранције, боље је образовати одбор од самих родитеља, и тиме их запнтересовати за ову ствар, па ће вољније вршити своје дужности.

Пошто је и то уређено, онда приступити најважнијем послу, — одређивању количине и каквоће хране унапред за шест месеци, дашто за оволико време, казаћемо доцније.

Цела општина, школска да буде дужна набављати храну и плаћати из своје касе, а после по имућству разрезивати, било на све суграђане, било само на ђачке родитеље. ;

Зашто смо зато, да школска општина набавља храну и предаје томе одбору од један пут за шест месеци, — везимо, да смо за то, што је већа гаранција за правилан рад и ред у школи, кад је у питању цела општина а не појединци. Бивало је случајева, видети неке немарне и непопттене родитеље, који по читаву годину дана нису ништа доносили, но се њихово дете хранило у комуну храном других, који су доносили тачно, а то није ни право ни поштено. Бивало је случајева, да су по неколико стотина килограма брашна, сланине, меса, итд. остајали родитељи дечији дужни учитељу , који је сам за своје новце исту храну набављао, само