Учитељ

190

да не би школу распустио због немања хране. И обично је тај новац сиротом учитељу пропадао, никад га није наплатио, или ако га је наплатио, то је било с великом муком, дангубом, парницом, с људима. Овим се то све избегава.

Сад да кажемо, колико ми мислимо да би потребовало годишње хране на ђака, као и какве хране.

Да најпре видимо, како бу то практиковали, где је било интерната. Пре су обично давали на ђака месечно по 90 ока брашна, 1 оку пасуља, 3 оке сланине за целу годину и 4 оке меса сува или 8 сирова, 1 оку свећа, и 1 оку соли.

Ова количина хране узимала се као довољна за једног ђака за годину дана. И готово бии ми рекли да је довољна, кад се узме "на ум, да деца о Божићу, Ускрсу. берби и др. већим празницима иду својим кућама, и тамо те дане проводе. где се баве по 7 —8 дана.

Овај одређени одбор имао бих одмах донети храну школи, где би се она под кључем учитеља и једног одборника. чувала, и издавала унапред за недељу дана учитељу. Овај би опет давао кувару, који би кувао деци. При томе би се нарочито пазило, да јела буду укусна идобро зготовљена, и деца. би на тај начин имала сваки дан топлу храну. Тим би добила настава веома много.

Напослетку да укратко напоменемо велику корист ОА овако "уређених интерната. Настава би текла својим |природним мирним током, не би било прекида одласком деце по храну. Деца би била здравија и способнија за наставу, и учитељ би се опростио грдне муке око вођења преписке с општинским властима, односно казњагвања дечијих родитеља, због недоласка деце у школу, која су мограла само зато осуствовати, што нису имала хране, и отишла кући, па се тамо и задржала.

(ве би ишло мирно им лепо, п основна школа опростила би -се једног недуга, који је одавна као чума притискује.

Ово неколико речи, написасмо у доброј намери, рекосмо колико умесмо, а ето отворено поље да и други каже, како мисли (0 овом важном школском питању. у

14. Фебруара 1890. г. Београд. % Дим. Ј. Соколовић,