Учитељ

198.

Време је да учитељ буде мало самосталнији. Ова данашња оволика завис његова , од одбора, кмета, и благајника, чини ведику сметњу школи. Сбиромах учитељ, не сме олако да јави г. министру, или полицији, оно, што кмет, или одбор није по наредби, за школу извршио. .

Зашто да. не јави Та сви ово знамо зашто. За то, што се веселом учитељу спрема одма «освета,“ а данас је хвала Богу и напретку цивилизације, лако наћи сведоке.

Ово написах у атар истине и напретка школског, А, све оптимисте молим, да свагда имају на уму ова два стиха српског списатеља :

«Ал веруј ми, свет је са свим друкчи, Него што се у школама учи.“

„

Јануара 1890. год. Брус. Васа Голубовић

учитељ

~

из Школског ЖИВОТА.

оловни

Искрени другови ').

Једне године из села Н., које је читав сахат удаљено од школе имао сам у четвртом разреду два ђака: Радоја и Стојана, , оба уредна, у похођењу школе и врло добра у науци и владању. Обојица су седели један до другога у скамлији, потпомагали су се у својим ђачким потребама, пазили су се и живели као права браћа. По свршетку часова, увек сам них двојицу затицао како око подне деле своје скромне оброке. За тај њихов лепи житак знао сам и ја и цела школа, као и то, да нису никакви сродници. И ако ми је познато да је такав житак ређа и ако не необична појава, опет држим, да догађај, који ћу вам испричати, сведоџба је ванредно | чисте љубави, која је међу том децом владала и долази у веома ретке случајеве, | -

Једног дана, кад сам ушао у школу не опазих на свом месту Стојана. На прозивци рече ми за њ Радоје, некако ситним гласом да је болестан. Другог и трећег дана, тако исто. Ја сам томе потпуно веровао и у дневнику водио га као болесног.

!) Овакви примери потпуно заслужују да се прибележе. Ур.

„УЧИТЕЉ, · ~ 18