Учитељ

164.

тако интевресантном питању, Он се ограничава на опште

ствари које смо ми А које ву у неколико и опширне, и које се могу односити на сваку врсту психологије. На против, познато је да је Хербарт имао оригиналну психологају, која је била њему својствена Он је тежио да на психологију примени математички метод. Занимљиво би било знати какве је он педагошке закључке извео из овог метода. Зна се да се он много бавио са латентним идејама; он сматра идеје као снаге које се боре међ собом и држе у шаху, или које се узајамно замењују. На тај начин он је склопио неку врсту мекавикео или душевне динамике, која, је заиста била у стању да доведе до важних закључака у васпитању; али аутор члавка вели нам, да би га анализа овог система одвела сувише далеко. Ну ипак могао нам је бар у изводу и3· нети принципе.

Између мисли, које су чисто Хербартове, навешћемо следеће. За њега су математичке науке пи поезија два главна средства за образовање. Он је читање Одисеје _ уврстио у ред студија, а грчкој култури дао је преимућетва над латинском. Како су се ове мисли, које су у осталом интересантне, слагале са његовим главним системом! То се не види јасно. Као и Русо, он је религиозну наставу одлагао што је више могуће, а тражио је да се при свршетку сваког дана испита савест. Хербарт је имао одушевљених ученика. Један од њих, Цилер. вели: «овом систему беше отац дух поезије, мати — природа, а хранитељка — љубав.» Ова смешна засведочавања пријатељства не сметају нам мислити, да у овог философа, који је врло мало познат међу нама, има. интересантних ствари.

Простор нам не допушта, да, све по нашем Гечнику, резимујемо педагошке доктрине других славних немачких Философа, Хердера, Шлаермахера, Јована-Пола, Р ихтера, Крауза, Бенеке; код свију њих налазе се узвишене и ориђиналне идеје, често _ чудновате, и више