Учитељ

166

Свима овим славним именима да додамо и највеће име модерне Немачке, име Гете-а; не с тога што би“ мисли које је он исказао у овим погледима имале велике вредности саме по себи (јер оне слабо и имају друге вредности сем с што су Гетеове), већ с тога што оне потврђују отшти интерес који је владао у Немачкој овога века у васпитним стварима. Сваки, као оно Русо, жељаше да има свој роман васпитања; Гете је имао свој. који је епизода из Упћеџт Мезает-а. У овом роману Гете нам описује неку врсту педагошке Саланте која потеећа на ону из Гелемака. Деца су подељена по групама и разликују се по боји и кроју одела. Ова разноликост долази отуда што свако дете по својој вољи бира Форму и нијансе у бојама. «То је, вели шеф, оредство да се оцени индивидуалност детиња ; јер по изабраној боји ми оцењујемо његов карактер, а по кроју његове навике.» Форме поздрављања мењају се према добу. «Најмлађа деца скрсте руке на прсима, старија држе их отпуштене а најстарија деца носе их скр. штене на леђима. Први покрет, са радосним погледом на небо, казује да горе има Бога, који се јавља, у родитељима, учитељима и старијима; то је поштовање онога што је изван нас. Други поздрав, имено скрштене руке п оборене очи, значи да треба погледати у земљу с осмехом; то је уважавање онога што је испод нас. Најзад трећи поздрав представља поштовање онога што је пама равно, и означава да се треба удружити с осталим људима, како би се могло слободно и дреко погледати у опасност.» Овим трима формама поздрављања или поштовања одговарају три релиђиозне Форме «Она, која се оснива на поштовању ствари више нас, јесте незнабошка или паганска релиђија: друга, која је основана на поштовању онога што је равно нама, јесте релиђија мудраца; трећа, основана на поштовању онога што је испод нас, на поштовању слабих, сиромашних, — јесте релиђија хришћанска. — Од ова три релиђиозна