Учитељ

а

"му не треба — а што је човеку, врло нужно за дисање — издише

38 | |

дини дрвета је срж или срч, Стаблу је задатак, да ону храну, што јј је корен примио из земље, даље спроводе у гране и лишће.

Лишће је у беле липе по облику срцасто (нацртати на табли срце) по крајевима — ободу — је изрезкано, као тестера — тестерасто. Сваки је лист дугуљастим, зелено-жутим приперком — лиском — подбочен. По наличју — с десне стране — је сребрнасто беле боје, с тога се ова липа и зове бела липа.

На што људи и животиње дишу 2 На плућа. Да ли биље дише“ —_ Биље дише. На што биље дише — Биље дшше на лишће. Кроз рупице, које су по лишћу, но које се слободним оком не могу ви-_ дети, удише биље ваздух. Дисањем својим биље је од велике користв по здравље људско. Оно удише један гас, који се зове угљена киселина , која је веома штетна по здравље човечије. Угљена киселина постаје онде, где дишу људи и животиње, јер је п људи п | животиње издишу, а постаје и онде где ври пиће. Зашто после часа | отварамо проворе на школској собиг — Биље угљену киселину разлучи на двоје, па нешто задржи за се, што му треба, а друго, што

у вавдух. Биље дакле чисти ваздух од угљене киселине. Цвет се развија из пупољка. На цвету разликујемо: чашицу,. која се састоји из пет зелених листића, који праве један круг. У

овоме зеленоме кругу — чашици — налази се круница, која је такође један цветни круг, састављен из пет листића, који су жућкасте боје. У средини крунице налазе се неки беличасти кончићи, који се зову прашници, и којих има у беле липе више од двадесет. На врху свакога прашника налази се по једна прашна кесица, — прашница, у којој је цветни прашак. У сред прашника налази се један тучак, а то је шупља цев. Обично се налази по седам | цветова на једној дршци — петељци. Цвет је пријатпога мириса. Најглавнији су делови цвета: прашници ч тучкови. Они врше плођење: Род је мала чаура, као грашак ; округласт је, љускави тврд. „Семенка се налази у чаури. 5 У унутрашњости тела липиног непрестани је покрет. Сокови, којима се биље храни, без престанка јуре по тељу биљноме, као што бива и утелу човечијем и животињском. У пролеће између лике и дрвета постане неки сок, који се зове бељ или бакуља. Бељ се стврдњава и постаје дрво. То сваке године бива у пролеће, и сваке године постаје стабло по мало дебље, Кад се липино сабло расече, виде се унутра прстенови, који су постали од беља. По прсетеновима се може одредити, колико има липи година. Колико је прстенова, толико је година. Дрво липово је бело и меко. Липа је врло лепа биљка 2