Учитељ

40)

у својим зрацима шаље биљу и светлост и топлоту. На јасној сунчаној светлости биље добива врло красну боју. а кад је на мрачним местима, нема јасне боје кло што је и човек, који проведе дуго време у мрачној соби, блед у лицу, а у онога, који дуго време пробави радећи на чистом ваздуху и светлости, лице је рујно. Видите како сунце.има великога утицаја на тело човечије и животињско, па и на биљно. Липа цвета у месецима Јуну и Јулу. дакле онда, кад има највише и светлости и топлоте.

Пропитивање. Где липа расте% — Расте ли она у друштву 2 — Зашто је људи саде поред друмова, пред кућама, у портама, у баштама и т. д.% — Зашто огладнимо г — Зашто се хранимо % 'роши ли се тело у биља — Како се тај потрошак надокнади 7 — Какву храну прима биље из земље2 — Шта мора бити растворено у биљној храни ; — Зашто јебиљу вода врло нужна # — Кад ће биљка — папредовати — бујно расти, а кад неће» — Откуда, "знамо да биљу вода прија 2 — Како му је без воде — на жези сун"чаној% — Сем влаге шта је још биљу потребно — Кад има више биља, лети пили зими 2 — Више лети. Зашто 2 Поред влаге и топлоте шта је биљу још нужно, — Откуд биље добива светлос и топлотуг — Каква је боја у биља, кад је на јасној светлости, — Каква, кад је у помрчиниг — Кад липа цвета 2 у

Плођење 'У плођењу најважнији су: прашници и тучак, јер без ових делова нема плођења. Сви остали делови на цвету као на пр чатица и круница нису ништа друго до омотачи, који чувају ове глагне делове. На врху прашника видели смо, да се налазе преашне кесице или прашнице, у којима има цветнога праха. Кад цветни прах у кесици сазри. кесица пукне, и цветни се прах проспе и падне на тучак, који је шупаљ, Кроз знупљину тучкову допре прах 40 дна тучковога, где се развије плод. У липиноме плоду унутра је семенка, а то је будућа липа, која је сада у семену врло мада. Из семена развије се липа По планинама липе саме _ расту. Семенке опадну и буду земљом затрпане, где израсту млади изданци, |

Растење. Као што човек расте од малога детета, па до старца, тако и биљке имају у своме животу неке степене, и оне поступио са једнога степена на други корачају. Тако свака биљка буде најпре мала клица, која расте, док се у ње не развије корен, стабло итд. После корен прибавља храну, па спроводи стаблу, а ово опет избацује гране и гранчице, из којих избија лишће, цвет итд. Ови делови пак расту, што им се унутрашњи сокови претварају у саму биљну грађу. Тако се у стаблу између лпке и дрвета сваке године у пролеће појављује је бељ или бакуља, која се претвара у биљну