Учитељ

УТИЦАЈ КРВОТОКА НА РАДЊУ МОЗГА".

(с РУСКОГ).

ве

Познато је, да сваки орган може само онда да Функцира, Т. ј. да свој посао врши као што треба, кад му придолази крв у довољној количини; застане. ли крв да му придолази, он је онда неспособан за сваки рад. Нарочито је у томе осетеин мозано о то при најмањој измени у количини или каквоћи зртернозне крви. Тежина мозга износи |, део од тежине целог тела, али ипак "|, од крви, која се налази у организму треба мозгу, па да може Функцирати. Повећа част ове крви долази у марамице које обвијају мозак, а бели део мозга добија сразмерно незнатан део крви. Прошав по свима ткањима мозга, крв се враћа по венама, и то доста измењена у свом саставу. У њој нема више кисеоника, али зато налазимо угљеника, воденика и Фосфора, т. ј налазимо оне материје, које нису способне да служе као извор оне енергије, која се јавља у разним радовима нашег организма. Престанак можданог крвотока усљед престанка радње срца, повлачи за собом несвест; ако се пак усили ова радња крвотока и прелази извесну границу — долави бол. Несвест у коју пада човек ударом по глави или силним душевним потресима, јавља. се тако исто као резултат престанка крвотока, КОДИ 16: = престанак — дошао престанком радње срца.

1) Чланак овај садржи у себи неколико нозих и орђиналних мисли | односно утицаја крвотока на радњу мозга у глави, 3 садржи такође још и интересантних мишљења против радоза. Херцена, Шифа и Хољца, о значају нових опата у пресецању кичмене мождине.