Учитељ

306

квог државног чиновника условљен је масом најразновренијих знања.

Знање, које на тај начин служи за производњу потребних предмета или за други какав посао у животу, може бити двојако. Тако на пр. знање, које излази на видик у мало час споменутом примеру — да се кретзњем мишића повишава температура тела — може се добити како из личног искуства, поткрепљеног сведоџбом других, тако и проучавањем човечијег организма и његових радња, проучавањем уплива, који мишићно кретање врши на крвоток итд. Прву врсту знања, које потиче из свакидаљег искуства и посматрања , које није поверено никаквим другим срествима, можемо назвати емпиричким ; другу врсту, која је резултат оне проширености свакидањег емпиричког знања и оних процеса проверавања и доказивања, који чине науку. можемо назвати научно знање.

Ово су поглавите разлике међ емпиричким и научним знањем: !. Прво је основано на ограниченој количини посматрања. која су већим делом без поретка и нетачна ; друго — на пространом прегледу Факата и тачних процеса посматрања. 2. Прво се састоји из поставака, чија је област ограничена, и које, строго говорећи, никад нису истините у свима случајима и приликама; друго садржи у себи поставке широког обима и опште вредности, познате као закони или начела. 3. Услед тога, закључци, који се изводе из емпиричког знања, сумњиви су, док међутим закључцима, правилно изведеним из научних принцима, може се потпуно веровати.

Вештином називамо какву врсту практичког рада "тада, кад су послови, из којих се састоји, толико сложеви и мучни, да је потребно нарочито изучавање и усавршавање личних способности. Тако на пр о куварском послу говори се као о вештини, с тога, што је с успесима цивлизације справљане хране постало тако сложен процес, да је ради тога нужна нарочита спрема.