Учитељ

Јесам. — А за штог2 — Ја сам мислио опет да вратим, само да код куће нешто нацртам. Па шта ниси вратио 2 — Нисам смео донети у школу, дао сам Арси. — А за што си узео две брисаљке 2 — Једанпут сам заборавио да ти моју предам, а ону другу сам пре узео. — Што ми то одмах ниси казао 2 — Мислио сам нећеш ми веровати. А што чиси тражио да ти ја дам, већ си сам узео 2

— Мислио сам пећеш ми дати; погрешио сам, молим те опро-

сти ми! — „Ако ти другови опросте, опрости ћу ти и ја. — »Да му опростимо кад је признао.» — Праштате ли му сви: Праштамо. · _— Е, и ја ти Весо праштам, али од сад ништа без питања не узимај.

— Нећу; премести ме одавде !

— Кад си обећао да нећеш никад ништа без питања узети, онда нећу да те премештам одатле, а нећу од сад да бројим ни писаљке ни брисаљке, јер ти верујем. > 7

Кад ово рекох, а Веса поче плакати и приђе ми руци.

— Шта ћеш то, Весо 2

Да те пољубим у руку.

Не хтедох му бранити иако нисам дао никад да ме деца љубе у руку, нити сам им пак говорио да љубе старије у руку, јер не. налазим за потребно.)

Опаска, Има кривица, које дете и нехотице учини. (О тога васпитач, нека се узме добро на ум да не пренагли. Не треба, казну изрицати одмах чим је кривац пронађен, Треба мало почекати док се п судија и сведоци па и оптужени стишају; ладно размишљање, па ма оно било и мало спорије, пре ће довести цељи но пренаглост.

јЕ Многи то заступају, али се не да оправдати. Нема смисла нате рати дете да љуби руку, а нарочито после казне или опроштаја; али кад само деде чини то из својих побуда или навика, трешка. је одвра"ћати га од истог. Ур.