Учитељ

ретки имућни људи, који приложе што школи, а овде је поготову такви људи и одржавају. Неће бити ол штете ако наведемо овде неколико добротвора и добротворкиња.

На прво место долази слика баронице ЕФимије Јовић рођена, Јанковић. Родом је из Сент-Андрије. Отац јој је био судац. Оставила је 208 ланаца земље и кућу, да се од истог прихода издржава годишње по десет питомица и да се удоми. по једна сиротица девојка.

Друга је слика председника бечејске општине, Ћорђа Јовановића. Он је сав свој новац оставио на издржавање сиротиње.

За тим долази слика тежака, Ђуке Живковића, који је оставио своју кућу искључно за школу.

Четврта је слика Ђорђа Чокића, велепоседника. Овај добротвор оставио је кућу општини црквеној, 500 Фор. школи и 200 Фор, православној женској задрузи за издржавање сиромашне деце,

Пета је слика г-ђе Софије Дражић. Ова добротворка поклонила је имање у вредности 30—40 хиљада Фор. за обуку женске деце нижих звамичника, занатлија и сиромашних трговаца. “

Добротворка Марија Ласло оставила је општини 8 ланаца земље с тим, да се од тога прихода издржавају сиромашна деца. -

Док смо ми обилазили школске локале беше се већ прилично учитеља прикупило. Око седам часова у вече било их је на 50. Још | истог вечера упознали смо се са два одлична учитеља из Вршца: са г. Николом и г. Светозаром Брашованима. Ова два брата учитеља врло су нас радо примали. Све време провели смо с њима у разговору о школи и о питањима која су се имала да претресу на бечејској учитељској скупштини. У разговору с њима обишли смо по готову све важније улице бечејске. Том приликом упознали смо се са правцем који влада у основним школама о оне стране Саве и Дунава, а тако исто и са програмом који је школу тамошњу ни учитеље јако оптеретио. Сем српскога и прквено-словенскога, језика, тамошњи учитељи имају муке и са маџарским језиком. По казивању г. Светозара Брашовани, данас се у ТУ. разреду основне школе тражи, да ученик своје мисли и писмено и усмено исказује на маџпарском језику као и на српском. Учитељи с ове стране Саве и Дунава, борећи се са црквено-словенским језиком, појмиће лако ка-_ кве тешкоће имају њихова браћа учитељи, којима је судбина одредила да уче српску децу пи маџарском језику.

Овом истом приликом упознали смо се и са г. Павлом Лотићем, учитељем из В. Кикинде. Ово је млад човек, врло трудољубив ипун идеа. Обећава врло много. Љубав његова према своме учитељском позиву толико је велика, да је вољан све мане школине

„УЧИТЕЉ < 24