Учитељ

У

354

уклонити једвим махом. С њиме смо врло пријатно прРРН ИМ часове одмора и назвали смо га: Идезл,

Овде имамо да забележимо једну карактерну црту тамошњих учитеља, која нам се веома допада. То је поштовање и уважавање које указују млађи учитељи према старијима, који су својим радом засведочили да су искуснији. У нас — на жалост, али признати морамо — још у очи саме скупштине води се велика барба око тога ко ће бити председник скупштине. Изгледа, да би сваки себе желео да види на том месту. Ова безразложна и штетна борба, још пре састанка одреди правац скупштини, који обично испада неповољан по цело учитељство, а нарочито по Учитељско Удружење, Није нам баш пријатно, али нас осећања правде и интереси Удружења гоне да кажемо, да наша скупштина не може никад да стекне онај реноме, који би стекла, кад би појединци, а нарочито млађи учитељи, били скромнији. У томе погледу имамо да позавидимо учи» тељима преко. Кога смо год запитали кога мисле да изберу за преседника, сваки нам је са неком непоколебљивошћу одговорио: „Па Нику Грујића.“ Председништво је било решено тако рећи без договора. Када смо у очи скупштине седели у гостионици и претресали разна питања. и када се у дворани појавише г. г. Ника Гру-

јић и Јован Благојевић, сви учитељи поздравише г. Нику са уз-

виком : „Живео председник !« Више нисмо чули да се што о томе говорило. Сутра дан г. Ника постао је председник на једну једину реч привременог предсеника, г. Стевана. Жиикића, управитеља основ.

"иколе у Бечеју.

Сад да пређемо на сам рад скушитински.

ж

Сутра дан, 4. Априла, беше се пред школом искупило око 80

"учитеља. Ово је знатан број, кад се узме у обзир да су на скуп-

штину позвани били само српски учитељи из карловачке дијецезе.

Око 8', часова сви смо отишли у цркву, која је одмах до школе.

Црква је врло лепа и има доста сличности са саборном црквом у Београду. а

. После службе сви смо се искупили у школској сади, где је г. Стеван Живковић кратким говором отворио збор. Наговестио је циљ овоме збору, и прочитао је писмо Школског Савета упућено збору. У писму су обележена питања која ова скушштина има да

"претребе, а имено: питање о наставном плану и програму, о учеб-

ницима и училима, 0 забавиштима и о школама глувонемих и слепих. У истом писму напомиње се, да; је Школски Савет за свога, повереника. одредио т. Јована Бороту, проту бечејског.