Учитељ

истине. Чланци унесени у учебнике морају бити удешени према душевној моћи ученика; и не смеју бити разведени (опширни), јер у таквом случају збуњују ученике. — Сем реченога, ваља, обратити пажњу и на формалну страну учебника. Они треба да буду од добре и чврсте хартије и тврдо повезани, те да дете не поцепа 5—6 књига док је изучи. Истина, они ђе тада бити нешто скупљи, али ће опет родитеље мање стати. Па и на саме околности треба. обратити пажњу при писању учебника. Друкчије треба писати учебник за комбиноване, а друкчије за појединачне разреде. Како су по селима обично комбиновани разреди, а по варошима већином појединачки, то учебници треба да буду од две врсте: за сеоске и за варошке школе. | :

На реду је сада да изречемо свој суд о учебницима, који постоје у нас. Да. би се то могло учинити како треба, потребно је све учебнике прочитати и пажљиво проучити, па онда усвојити оно што је добро, а одбацити оно што је рђаво. Али ко да изврши овај посао % Где су те школе у којима се налази збирка свију школских књига2г Према томе, ми можемо само начелно изрећи какве књиге треба да буду и како их г ~ља писати, те да одговоре циљевима. Пре свега, а то сам већ напоменуо, оне треба да су удешене према приликама. После тога, у њима мора бити изведена, доследност до крајних граница. Са досадашњим учебницима већ није тако. У Читанци за ТУ. разред од Натошевића вели се како су месо и маст прави отров за човечије тело, како се човек њима трује. Ту је књигу одобрио Школски Савет. Међу тим у другој књизи, која бе учи у М. разреду, вели се да је месо најглавнија човечија храна. То су противречности, које се не смеју никако трпети. = 5

Сад настаје питање: ко да пише учбенике 2 ( овим стоји у вези и питање: ко да их издаје! За ово су потребни људи од две струке. Једни имају да потпомогну умно, а други материјално. По моме уверењу, књиге треба да пише онај који је највише познат са школом, а издавање .да се преда општој конкуренцији. Ошншта учитељска земаљска скупштина изрекла је свој суд да издавање књига треба оставити конкуренцији, да их пишу учитељи, а да државна власт пресуђује о њиховој каквоћи. Моје је мишљење да државној власти треба одредити рок у коме се она има изразити за или против учебника; у противном случају, ако се она дотле не изрази, књига остаје у вредности. Тражим слободну конкуренцију у сваком погледу: и у писању и у издавању. Учитељу остаје на вољу да свој посао ради оним алатом којим га може најбоље вршити. |