Учитељ

370

каже и види; па да се види «велика важност“ њена. За то се мора сад учинити општи поглед на ову књигу.

Као што се из изложене садржине види у овој књизи више се говори о Христу као еврејском Месији, него као Христу; а пише се књига за Хришћане. Име: Исус Христос губи се у овој књизи пред именом Месија. — Толико је ово друго више помињато.

О рођењу прича се 6 пута ваљда за то, што читаоци неће хтети да је прочитају више пута, па ће се овако наморати да запамте. — кад више пута прочитају. С тога је, сигурно, причапо 5 пута и о предсказању“ да ће се родити. Не треба изгубити из вида ни то, да књига треба да је што већа !!

Излишно су уплетене оволике личности у овом причању, кад већ причају све једно исто, И ово мора бити да је учињено из оног горњег разлога. Ово највише и јесте узрок што Форма и начин извођења ове приче не ваља,

Не појамно је, па и не вероватно је, што су се оне девојчице узбуниле Христовим рођењем кад оне нису могле ни појмити будућност. Не вероватно је да мале девојчице могу онако о томе дубоко мислити: и говорити. (Све ово причање о мотању деце некако мирише на веровање у виле, вештице и вампире !

Нигде нису ни старци, ни жене, па ни оне „умозрителне» де-

војчице, казали од кула, и по чему, се зна да ће баш она жена, што је дошла из далека пешке, родити Месију, и да ће се он баш

тада родити, мањ ако није по томе, што је Виргинија, гледајући за овом женом, оборила саксију с ружом с доксата, која је пала, баш пред ноге њене. Џа кад ју је она (жена) погледала, оздо «баш у том тренутку месец је синуо иза облака и осветлио лик Приснодјеве..... Лице Св. Деве беше обасуто светилом небесним !!<

< Свакојако, још није прошло доба вила и вештица !

У књизи овој има много неприродности и немогућности и то не у стварима верске природе; оне се овде не могу ни истраживати строго, него иначе у осталој садржини. :

Предмети о којима се говори у овој књизи, нису депо, јасно,

ни потпуно изведени. Тако крштење се само помиње у једном малом пасусу. Христос није престављен као учитељ с излагањем ње-

гове науке, која га и чини оно што је, него је само казано како чини чудеса — лечи болесне и оживљава мртве. Ни спомена од оне обилне науке: Христове! Нема још пуно које чега што треба да буде овде, па да ово буде заокружена, хармонијска и потпуњена целина. Тако нпр. ћерка пита Виргинију: «како ће нас Ис. Хр. да избави од грехова, и како је он то себе принео на жртву за нас,“

—- а она јој одговара како и она на то питање чека већ 30 год. па још не зна. Дакле, ово се само истиче, и овде остаје празнина/!