Учитељ

ЈИИЛЕВА МИЛЕНАОВИЋЕВА

УЧИТЕЉИЦА ШКОЛЕ ДОЊО-ВИДОВСКЕ,

није више међу живима. Њена племенита душа преселила се у вечност 15. Марта ове год.

Она је рођена у Параћину 23. Октбомра 1866. год. Ту је свршила основну школу а за тим Вишу женску школу у Београду. Али због болести не положи испит из једног предмета -— женског рада —=; с тога буде постављена за заступницу учит. у Вел. Поповићу, где је премештена у Медвеђу, а после годину дана у Доње Видово, где је и докончала. За све време учитељевања добијала је оцене: врло добар; с тога је у Мају. прошле године, добила дозволу да полаже и практички и теоријски испит у један мах.

А кад концем Септембра положи оба испита са врло добрим оценама, надаше се, да ће је сад произвести одмах за сталну утитељицу. Но на велико изненађење; у почетку Новембра добије акт г, министра просвете којим се постаља за привремену учитељицу. Прочитавши овај акт падне у несвест, а доцније слабила је непрестано, и 15. Марта умре од туберкулозе.

Покојница је била у школи врло вредна и тачна у дужности, а друштву врло скромна весеса и разговорна. Због својих честичих врлина двапут ју је учитељски збор у Параћину почаствовао изабравши је за члапа управе. Она је од свег срца волела »„учитељско удружење» па је до последњег часа била примеран члан удружења. А учитељи ћупријски ценећи рад покојнице, дођоше на, погреб и полдожише венац на гроб њен, те и видљивим знацима одадоше достојно поштовање сени покојне Милеве,

Покојница је за науком и напретком тежила целог свог века, те у њеној књижници видимо све сувремене књижевне листове и друга ваљана дела. Једном речју цео живот и рад покојнице може многима служити“као углед; за то јој из свег срца желимо вечни спомен међу пријатељима и познаницима, и нека јој је лака земља, коју је као права српкиња из свег срца љубила.