Учитељ

390

представе; а чим само једно неправилно Функционише, представе ће нам бити погрешне,

Сравњујући мећу собом слике и представе, прибране памтењем, човек је отпочео да их уређује; а тиме је развио свој разум.

Поређајући у својим мислима више представа , ч0век налази, да су неке од њих једнаке а неке опет неједнаке, те их према томе везује или одваја. Пипајући разне предмете, човек је, према томе како су живци његове руке дотакнути, примио утисак просторности, тврдоће, округлости, рогљатости, рапавости, сухоте итд. Покрећући своје мишице да подигне разне ствари, према величини напора добио је утисак тежине, у одношају ка другим стварима. Сравњивањем ових најпростијих утисака, човек је и међу њима разликовао већеи мање. теже и лакше, тврђе и мекше, рапавије и равније, сувље и влажније, топлије и хладније итд.

Али и у овоме је утицао један нов недостатак његова. бића : јер сравњујући и разликујући, човек не имађаше другог мерила на расположењу, до ли себе самог. Он је назвао великим оно, што је надмашило његову величину, а молим оно, што је било мање од ње; тешко му је било оно, што је јако напрезало његове мишиће. или им је чак премашало снагу, а лако оно, што је могао без по муке подићи. Исто тако назвао је неке ствари тврде, ако нису попуштале притиску његових прстију ; храпаве, ако су тек појединим, извишеним местима дражиле његове живце, и чајзад сухе, ако су при Дотицању усисавале влагу његове коже. У сваком пак случају, његове снаге и његова стања беху мерило за слагање и разликовање поменутих представа. Али отуда су пресуде појединих људи исто тако различите, каои_ њихове снаге и стања: мужу је лако што је жени те'шко, детету је велико. што је човеку малено, па и један и исти човек различито суди о истом предмету, управљајући се вазда према, ступњима, свога развића, према