Учитељ

389

гони га на југ, као што је очевидно из његовог највишег положаја у лето и најнижег у зиму. Узрок .оваквим обманама је у томе, што ми дознајемо само оне слике од сунца и месеца, које су кроз очи дошле у наш мозак: аове су опет, услед нашег погрешног гледања, равне; обманути њиховим јаким сјајем и необичним одударањем од дна (Ппегетипа), ми их стављамо у нашу близину, докле год су нам познате само онакве њихове слике.

Ово бркање слике, што је у нама, са предметом ван нас двојином ће нас обманути, чим и памтење буде утипало на стварање представа. Пред наше памтење излазе често тако живахне слике, да нам се чине као истинска бића. У време, кад самосвест помрча, у сну, услед живчаних потреса, у пијанству и др., ове су обмане најсилније : некадање слике излазе тада пред наше памтење тако разговетно, да раздражени или успавани ч0век, ставивши их изван себе, мисли, да пред њим стоје истинска бића, с којима говори, пита их а они му одговарају, гледа их како долазе и одлазе и т. д. Снови утичу исто тако снажно, као и чулне представе, добивене на јави; за онај пар, човек није кадар да их раз- | ликује, и мисли, да је окружен пријатељским духовима или непријатељским аветима. Тако и пијану човеку играју све ствари пред очима, а овамо. он вам батрга се тамо амо, пошто му се цео свет окреће; његови видни живци тако су надражени, да не могу да ухвате и задрже сталну слику. Авети као и свет, као што се обрће, просто су слике његова мозга, које је ван себе ставио, држећи да доиста постоје. Заблуде ове врсте у епште су људске и постају у небројеним приликама укупним делањем чула и памтења. Њима поглавито ваља приписати богато искићени свет духова и већину бића, што их је човек замишљао као владаре света, дајући им чак и телесне облике. Према томе, чула и памтење морају заједнички правилно делати, те да производе ваљане