Учитељ

396

остао непомичан, а само је посматрач променио свој положај. Ко се н. пр. низ воду чамцем вози, добиће утисак, као да обале пролазе мимо њега. И тек поређењем речнога корита и других предмета увериће ве, да се он креће. Брзим обртањем човек добија утисак, као да се читава околина обрће, па чак и онда, кад је он престао обртати се. Поређивањем свога, положаја са положајем звезда, човек је створио лажну представу: да се све |

звезде покрећу од истока, западу. Доклегод човек није

имао потребног знања за сигурно поређење, хиљадама. година био је чврсто убеђен, да сунце, месец и све звезде круже око земље. На ту погрешку навело га је поређење њихова положаја са сталним земаљским предметима (бреговима, стенама и ар.), чиме су 'разлике у удаености постале видљиве, отуда их је приписивао помицању звезда. јер су земаљски предмети за њега непомични. ·

Исто тако утичу недостаци човечијег бића и при сазнавању кретања на стварима, које се постојано промењују. Да се дрво, што расте, на све стране креће, терајући гране, гранчице, леторасте и лишће, дознаје пооматрач отуда, што сваким даном добија све веће слике, | које чува у свом памтењу, да из њих поређењем створи | представу о растењу. Напротив о граниту, који му је такође сваки дан пред очима, није добио представу о. кретању. Да је ледена санта, опазио би, како се лети топљењем смањује, а зими, смрзавањем придошле влаге, повећава. Да је трошан вапненац или пешчар, опазио би кретање у томе, што ово камење на мразу попуца, отуда Му се површина окруни и као ситне трошке на ниже. скотрља, градећи на дну стене читаву гомилу трошевине. По времену различите слике, које је човек добио од леледено санте, вапненца и пешчара, послужиле би његову разуму, да дозна њихово кретање. Од гранитне стене добивао је вазда исту слику без приметних разлика, "отуда ју је и назвао непроменљивом, сталном и непо-