Учитељ

397

кретном, Па ипак се зато стена, непрекидно креће, мењајући свој положај према томе, дал' се слојеви под њоме дижу или утолежу. Она дише својим начином отварајући, и затварајући своје поре према топлотној промени, подобно порама човечије коже, те тако узима у себе вавдух им воду, који јој стране материје уносе, а њезине растварају, једињења преобраћају, а тиме стену промењују, Неспособност човечија, да опажа, промене ове врсте, наводи га на грдну погрешку, да је тобоже у свету много што-шта мирно, постојано и мртво; отуда је цео свет поделио на покретљив и непокретљив, на жив и мртав: називи, које је човек ставио као премасти, и ако оне у истини не постоје; напротив, све се креће својим начином, а вазда онако, како то захтева одношај према, целини. |

Исти недостаци утицали су и на представе о променама, чији се ток могао пратити. Човек је видео, како св лист на дрвету развио из свог пупољка, затим како је растио, сковрчио се, отпао и иструнуо. Он је опазио читав низ облика са разговетним почетком и свршетком ; лист се појавио, ал он не зна како, листа, је нестало, ал он не зна куда. Шта је било с листом пре почетка, и шта ће бити с њиме после свршетка, њему је посве непознато, отуда је створио представу, да је постао из ничега и да се распада у ништа. Да је својим очима могао пратити градиво, из ког се лист образовао, као и оно, у које ће се распасти: дознао би, да је то једном исто градиво, коме је лист био тек привремени облик, и које ће се после тога појавити и у другим облицима, као што је било и пре тога. Даје могао пратити струјање сокова од часа, кад се је лист почео образовати, видео би, како се течно градиво за лист диже из земље у пупољак, да лисну клицу даље развије. А да је и гасове могао видети, опазио би, како лист узима угљену кибелину из околног ваздуха, да угљик задржи а кивик натраг врати, Из слика, које су сваки дан друкче, он