Учитељ

378

за другим долазила, непрекидним предањем прикупила уједно. Према овоме, укупно људско знање неког времена у суштини својој јесте просто људски створ, отуда се мора доводити и тумачити 6 човечијим бићем, његовим способностима и недостацима |

Човечије биће најбоље ћемо „упознати на себи са "_мима, јер сопствени живот можемо у свако доба најлакше да посматрамо; осим тога сопствено биће је најподесније за сравњивање са бићем осталих људи. Самопосматрањем дознајемо. да је наше знање, што осмо га сами створили, постало из непосредног додира са предметима, који су ван нас и који утичу на нас, дакле примањем утисака од њих. За овакво примање утисака ми емо оспособљени нашим живцима, који се као безбројни конопци гранају читавим телом, да се најзад састану у мозгу и мождини. ЖЖивци ти делају двојако: као чулни живци, они примају спољне утиске и спроводе их дотичним центрима; а као вољни живци преносе унутарње утиске на оне, телесне делове, који крећу тело.

Обе ове живчане радње збивају се делом хотимично, делом нехотично; или делом свесно, делом несвесно: хотимично и свесно она кретања, која потребују најпре наше размишљање; нехотично и несвесно сва она кретања, која служе грађењу и распадању вашег бића. Замислимо, неко је отерао муху с образа. То тако просто кретање даје се

_овако разложити: чулни живци дотичног убоденог места примају утисак убода и спроводе га у мозак; овај мисли да је тамо нека животињица, што боде, донесе закључак да је отера ил убије, зато помоћу вољних живаца изда руци налог, да то кажипрстом и изврши; вољни. живци и надраже дотичне мишиће, ови подигну руку и обрну је, савијају врх прета и притисну њиме муху. Пошто је живац на врху прста примио утисак, да, је муха угњечена, јавља то мозгу, а овај доноси закључак и издаје налог, да рука заузме свој првашњи положај, што опет други мишићи обављају. Дал се ово