Учитељ

949

-абива у сну ил' на јави, ни мало не мења ствар; јеру „оба случаја потребит је закључак као и ред истих жи"ваца и мишића.

"Битно различита од ових јесу она наша непрекидна кретања, која опажамо при дисању, варењу итд., јер ми "не доновимо закључка пре сваког дисања: да желимо повећати грудну дупљу, да хоћемо да зинемо па да усисамо ваздух, или да допустимо да нам он сам уђе у "уста; још мање мислимо, да хоћемо да сваримо оно, што смо појели: наша плућа и желудац не крећемо, дакле, вољно као руке, већ дишемо и сварујемо без предходног закључка о томе. Па ипак и плућни и же_лудачни живци примају утиске и спроводе их, и плућа и желудац се помоћу живаца крећу. Али овде мозак не _доноси претходне закључке; кретања се збивају непрекидно, све да човек и није при свести, све да није ка_дар употребити своју вољу.

Обе ове врсте живчане радње, како свесна , тако пи несвесна, нису у тој мери одвојене, да могу оделито делати једна поред друге и да их у сваком случају можемо насигурно распознати ; напротив, човек је и у овом као у сваком другом погледу тако организован, да су му радње, при свеколикој разлици њихових изјава, нај„тешње везане, тако, да у ствари и нису одељене, већ овамо у нашим мислима.

Сви живци, како чулни, тако и вољни, јесу танки, кожасти олуци, испуњени сржи. Као гране, гранчице и _ леторасти у дрвета, они се гранају из мозга на све странв „кров читаво тело до свију унутарњих и спољних поврашина кожиних, где су им увијени окрајци вазда ка спољној страни управљени. по

На разним местима спољне коже находе се наро"чите справе, да живцу, који је по њима особитим начином распрострт, прибаве оделите утиске ; дакле, тако УУ АИ

26%