Учитељ

381

ЧОкрајци виших чула су још збијенији и ссетљивији: да врхом језика оделито осетимо" два просторно одељена, утиска, дотични предмети ваља да додирну површину, му у растајању од најмање 1! м. м; међутим за наше око довољно је већ 0:08 м. м. (/, кружног минута нашег догледај. Према природи дотичног чула. утисак мора имати неко извесно простирање, па да га осетимо или схватимо. Осим тога, дотицање мора имати и неку минималну јачину, па да, потресом живчаних окрајака, изазове утисак: отуда наша кожа не осећа притисак пратпине, што је на њој; наш језик обележава, изворе за безукусне, и ако се у њима находе киселине и соли; нашим мирисом дознајемо, да је пољски ваздух чист, и ако је ов смешан са цветним мирисом и трулежним смрадом ; наше ухо може да осети само оне звучне таласе, који затрепте мање од 25.000 пута у секунду; наше око опажа светлосне таласе само од #50 билијуна па „до 727 билијуна трептања у секунду, а неосетљиво је како за мањи, тако и за већи број таласа. Још мора сваки утисак да има и неко извесно трајање, па за, тим да. престане, ако хоћемо оделито да утиче ; врхови наших прстију само онда осећају поједине утиске од зупчастог. точка, што се обрће, ако међу сваким обртањем прође време од у, секунда; ово није случај код муње, па зато је и не видимо као светлац, као зрак; ако жеравицу довољно брзо обрћемо, да се поједини утисци ока један у други слевају, изгледаће нам, као ватрено коло.

Од свију чула најпретежније је чуло вида. Шта човек њиме прима, види се најбоље отуда, колико слепац оскудева знањем.

Ово чуло, дакле, највећма утиче на сазнавање наше јер оно просторно најдаље дела : светлосни таласи звезда „долазе из даљина, које су за нас неизмерне;

оно је најпримљивије: за исто време, оно може да трими највише утисака, 3 довољно му је и минимално простирање, јачина и трајање њихово;