Учитељ

389

оно не осећа само стања заталасаног ваздуха, као

боје, него и стања удаљених предмета, од којих долазе светлосни талаби, као облик и кретање.

Покрај ових одличних особина, вид има и своје битне мане : као што је већ споменуто, светлосни утисци

морају имати неко минимално простирање, јачину и тра-

јање, па да их осетимо. Кумовску сламу на небу видимо

као магловиту пругу, јер светлосни утисци њезиних“ звезда, због недовољног простирања, не делају сваки

за се, отуда их ине примамо оделито; ми нисмо кадри“ разазнати у истом стакленом суду смешане разне га-“

сове, јер њихови светлосни таласи, због недовољне ја-

чине, не потресају довољно наш видни живац; ми не

можемо да видимо ђуле из топа кад лети, јер ту нзма потребног времена за поједине утиске;

Светлосни таласи могу да продру само кроз мало тела, кроз такозвана провидна тела, отуда се предмети,

будући су непровидни, веђином узајамно заклањају, и по" клапају, чим се находе у истом правцу гледања: тако: на пр. у простору, окруженом високим зидовима, улазе. у наше око само они светлосни таласи, што долазе од.

унутарњих дуварова и из светског простора над њима, а сав остали свет је савршено певидљив;

светлосни таласи, што погађају наше око, долазе

само с оне стране предмета, која је нама окренута, износе нам, дакле, навек једнострану слику, само слику

површине , разуме се, ако је предмет непровидан, што“

је већином случај;

светлосни таласи не долазе од предмета управно у

наше око, нити им је брзина стална, него се, према при-

роди средине између њих и ока (ваздух, вода, стакло

и др.), или преламају, или скрећу, или извијају : отуда нам се удаљени предмети Фата мораганом указују да су уздигнути у нашем правцу гледања, и ако су у ствари испод њега; сунце, и ако нам шаље вазда исту светлост, некада видимо бело, некада жуто а некад првено,

„о а-