Учитељ

25

7448

| М корисна дела. Ади то није довољно. Тиме је он само показао, којој групи људских поступака припадају наравствена дела, из

_ које групе произлазе (генезис моралај и даље се развијају (еволуција морала), али није показао: чиме се наша идеја о моралним делима разликују од идеје у опште добрих и корисних дела. Међутиму науци је увек ова друга половина задатка тако исто важна, Каои она' прва. Тако на пр.'кад нас неко нита шта је то голуб или орао, и ми одговоримо да је птица, то још није довољно: тиме смо само. одредили класу њихову ; ради потпуног познавања 'треба још да знамо, које место у класи заузимају, чиме се разликују од

· Свију осталих птица. Исти је случај код Спенсера. Он, као творац еволуционе етике, сувише је био заузет мишљу: да, одредивши у коју врсту људеких радња долазе морални поступци, пронађе како ЈЕ постала и даље се развила моралност, и тако је одредио само општи карактер наравствености. Али, као што већ рекосмо, исто је тако важно одредити и оне и карактеристике, којима се једна појава разликује од осталих појава. ;

: . Последници Спенсера. могу казати, да је он потџупо прав, да _ је извршио обе половине задатка, да је потпуно ограничио област моралнога, нашав да је то најбоље прилазгоћена радња, т. ј. радња

= најбоље, најкорисније удешена према људским цељима, да „морално

" владање» никакве друге карактеристаке не може ни имати, и да _је Кант, који је Говорио да се наравственост састоји у испуњавању аужности, био један Фантазер, који је кадар само да пашкоди тачности научног појимања морала, пошто и само човештво: никад није: тако разумевало наравственост, увек је као моралне сматрало најкорисније и најбоље прилагођено радње. И ђенијалнос Спенсера _управо у томо се и састоји, што је он показао да таква засебна _ врста људских поступака и пе постоји нигде, сем у глави Канта 8 других философа, “Да видимо, да ли је све баш тако. Нама би веома мучно било да ово питање решимо, кад нам сама еволуциона теорија и саме поставке Спенсерове неби давале одговора. И у самој ствари како. би. могли да докажемо да човештво, „као и Кант, разликује. моралну радњу од сваке друге, ма и нај_ савршеније, "најбоље прилагођене радње 2 Једино општим гласањем могли би то доказивати ; па п то би музно ишло, јер би нужно. било да човештво — сви чланови његови — претходно брижљиво И тачно. анализују своје појмове, те да могу одговорити на питање: шта они разумеју под моралношћу ; Нашло би се таквих, који би јасно осећали; да човек ваљан, способан, у сваком погледу кориСтон не саставља све оно, што чини моралног човека, али би било