Учитељ

149 и таквих, који би оба та појма сливало у једно. На послетку, кад би гласање баш и показало, да се већина човештва слеже с Кантом, опет — оно није непогрешно, можда поред свега тога опет Спенсер има право. На срећу, сама Снпенсерова теорија даје нам сасвим тачан одговор у корист Канта, а против Спенсера И тако дакле, да почнемо од поставака самог Спенсера и еволуционе теорије, што је све изложено у Спенсеровом делу „Тће даба об Есе“ (Податци науке о моралуј. У чему се састоји „морално владање“ по тој теорији 2 То је — најбоље прилагођено владање, т. ј. такав рад, који је најбоље удешен према цељима и потребама људским, који је најкориснији за друштво човечанско. Према томе по Спенсеру, као што смо видоли, као морална. сматра се и радња која се врши по осећању и инстинкту; по Канту опет само она, која се крши по дужности, коју дотични свесно сазнаје. Потребно је да знамо, да ли је збиља радња по осећању најбоље прилагођена, као што мисли Спенсер, или можда то није баш тако. И тако ћемо да решимо питање, не удаљујући се од одредбе самог Спенсера, И не само то --- и сама морална осећања узимамо онако, како их Спенсер опредељује. И само на тај начин можемо очигледно показати, како он самом себи противречи. _ Шта су то «морална осећања“ по Спенсеру % То су утисци, које је у мозгу и нервима оставило целокупно прошло искуство . то је «организовано пскуство,ф или јасније, то је хиљадугодишње искуство, које се несвесно искупило у нервноји можданој организацији свију предходних, поколења, п које се тако исто несвесно наслеђује — прелази с колена на колено. То су ето, по СОпенсеру, морална осећања. И радњу, која се тим осећањима руководи, он сматра као моралну; а пошто је код њега морално и најбоље прилагођено једно исто, то би онда најприлагоднија радња била она, коју та осећања изазивају, Изгледа, као да Спенсер у свему има права. И доиста, зар човек може имати бољег руковођу, но што је хиљадугодишње искуство, које се сваки час у даној прилици јавља, у облику разноврсних осећања ; Али мало само критике довољно је, да ту заблуду поништи. Творац ове ђенијалне зграде заборавио је, да на једном месту удари један јексер; али због тога цела зграда, иначе веома дивна, мора да, се сруши. Заборављено је да живот, по тој истој теорији развитка, не стоји на једном месту, већ се непрестано мења и развија, стварајући нове комбинацијо и стављајући нове задатке; које човек радом својим треба да изведе. И тако дакле, старо искуство може бити руковођа, ако је уз њега разум, који из њеја изводи нове закљуке п свесио га